Pokrenuli ste projekat i ne želite kredit, evo kako možete finansirati svoj biznis

 In Finansije, Inovacije

Proteklo je više od decenije otkad su pokrenute prve platforme za masovno finansiranje i time pokazale da postoje nestandardni izvori prikupljanja novca i investicija. Banke i privatni investicioni fondovi ustupili su dobar deo tržišta ovoj vrsti finansiranja i kreditiranja. Bolje rečeno, izgubili su značajan udeo u tržištu pojavom direktnog finansiranja na ovaj način.

Ideja je u osnovi veoma jednostavna – umesto nezainteresovanog finansijera (institucije koja daje novac samo na osnovu finansijskog interesa bez obzira na prirodu projekta) može da vas finansira vaša publika sama, bilo da je kupac ili samo simpatizer ideje vašeg proizvoda. A možete naći i investitora na mreži, internet platformi za takve investicije.

Masovno finansiranje je nastalo u 21. veku

Sve je krenulo pre petnaestak godina kao podrška pre svega neprofitnim projektima. Inicijativama nezavisne kulture, humanitarnim akcijama, kreiranjem dobrotvornih organizacija otvorena su vrata masovnog i globalnog finansiranja od strane zainteresovanih strana. Fenomen je nazvan ekonomija saradnje ili ekonomija deljenja, mada između ova dva oblika socioekonomskih aktivnosti ima i značajnih razlika. Zajedničko im je da je osnov razmene deljenje, pozajmljivanje, upotreba uz vraćanje dela vrednosti.

Značajno tržište kraudfandinga

Drugi značajan fenomen je masovnost. U lancu ovih aktivnosti može biti nekoliko stotina, hiljada ili desetine hiljada ljudi. A ključni faktor okupljanja jeste vrednost, ne novac sam po sebi kao interes i cilj sticanja. Dve najpoznatije platforme za masovno finansiranje danas su Indiegogo i Kickstarter. Da je reč o značajnom fenomenu svedoči i istraživanje Evropske komisije po kome je vrednost tržišta ekonomije saradnje u EU 2016. godine bila 26 milijardi evra.

Istovremeno, predviđanja su da će u narednim godinama ta vrednost biti čak oko 600 milijardi evra. Procena je da je samo u Kini u ovu vrstu ekonomije ubačeno 500 milijardi dolara i da tržište godišnje raste 40 odsto. U svetu je više od 800 miliona ljudi direktno uključeno u ekonomiju deljenja odnosno ekonomiju saradnje. Potrebno je napomenuti da ova privreda obuhvata i sve oblike deljenja stvari, ne samo deljenje novca i finansijskih sredstava. Masovno finansiranje je po obimu najveći oblik ekonomije saradnje odnosno ekonomije deljenja.

Šta je masovno finansiranje

Iz ovog načina na koji se određenom projektu daruju ili pozajmljuju sredstva nastala je, dakle, kovanica kraudfanindg tj crowdfunding što u doslovnom značenju podrazumeva masovno finansiranje. Koji su najčešći oblici masovnog finansiranja? Danas ih ima pet glavnih, dele se na neprofitne i profitne, u kojima učestvuju finansijeri, darodavci ili jednom rečju bekeri, kako se ova vrsta učesnika u ekonomiji deljenja zove:

Neprofitno donatorsko masovno finansiranje: Koristeći masovnost ljudi okupljenih na jednom mestu, kreira se kampanja koja ih motiviše da poklanjaju novac određenom projektu, najčešće iznose od par stotina ili par hiljada dinara. Projekti koji dobijaju sredstva na ovaj način su humanitarne ili opštekorisne prirode. Cilj je da se promovišu dobročinstvo, deljenje, opšte dobro, jer se finansiraju projekti koji su upravo opštekorisni za čitavu zajednicu (ekologija, javno zdravlje, socijalne vrednosti).

Nagradno masovno finansiranje: u osnovi ovog modela je razmena vrednosti – daje se novac za finansiranje komercijalnog ili delimično komercijalnog projekta a zauzvrat se dobija neka vrednost u vidu simbolične zahvalnosti (majice, torbe, kačketi) ili značajnije vrednosti (gedžeti, mobilni uređaji). Pokloni su, dakle, raspoređeni u vrednosnim kategorijama, zavisno od visine dodeljenog iznosa. Pokloni se zovu perkovi. Dve glavne platforme za masovno finansiranje – Indiegogo i Kickstarter  funkcionišu na ovoj osnovi, pri čemu je njihova ključna razlika da Indiegogo prebacuje poklonoprimcu sva dodeljena sredstva bez obzira da li je ostvaren zacrtani cilj kraudfanding kampanje, dok Kickstarter traži od inicijatora da dostigne ili premaši zacrtani finansijski cilj.

Direktno uključenje investitora kroz kraudfanding

Pretplatničko masovno finansiranje: slično prethodnom modelu, u osnovi je reč o kupovini demo proizvoda tokom perioda razvoja. Na platformi se, naime, objasni šta je proizvod za čiji se razvoj i serijsku proizvodnju traže sredstva i traže se rani kupci za njega. Proizvod se predstavlja u svim bitnim pojedinostima, najčešće na osnovu prototipa i ističu se njegove koristi kao i razlika između početne cene i redovne cene nakon što izađe u otvorenu prodaju. Ovaj način finansiranja je dobar za inovativne projekte koji donose proizvod koji neće imati široku upotrebu.

Investicijsko masovno finansiranje: ovo je u potpunosti profitno orijentisano masovno finansiranje jer se očekuje da se dati novac oplodi uključivanjem finansijera u neki projekat. Nagrada je, dakle, finansijska, nema donacija ili poklona. Budući zasnovana na logici investicijskog ciklusa, novčana transakcija se investitoru vraća kroz hartije od vrednosti, odnosno akcije, deonice i drugi oblik sticanja vlasništva nad zajedničkim projektom. Kvote prinosa zavise od visine uloga. Investicijsko finansiranje ili crowdinvesting je prisutan u Srbiji, jedan od prvih projekata koji je bio finansiran je StrawberryEnergy, razvoj modela solarnih punjača na javnim mestima.

Zajamsko masovno finansiranje: sličan prethodnom profitnom modelu, ovaj način finansiranja daje novac pod kamatu za razvoj biznisa ili razvoj specifičnog proizvoda ili usluge u okviru postojeće poslovne organizacije. Interes mora biti manji nego što banke uobičajeno daju u vidu kredita, a s druge strane, zarada mora biti veća od visine štednje u bankama. Ova vrsta masovnog finansiranja je u ogromnom porastu i po nekim procenama njen obim je kao svi prethodni modeli zajedno.

Srbija je već uključena u masovno finansiranje

Specifično kod profitnog finansiranja je što se rizik investicije deli sa vlasnicima investicije, nema načina da se garantuje povrat novca u slučaju propadanja projekta.

Projekti iz Srbije nemaju pristup svetskim kraudfanding platformama, zato je potrebno naći saradničku organizaciju iz SAD ili neke države Zapadne Evrope. Ipak, samo u 2017. godini čak 400 kampanja bilo je pokrenuto iz Srbije, ali uspešnih je bilo samo 10 odsto, prikupljeno je 700.000 dolara od oko 11.000 bekera, tj finansijera. Najveći broj ovakvih kampanja bio je na Indiegogo platformi. Film o Vladi Divljanu, Nebeska tema, finansiran je isključivo od darodavaca putem ove platforme.  

Podelite ovaj sadržaj sa prijateljima.

Recent Posts

Leave a Comment

Kontaktirajte nas

Nismo trenutno tu. Pošaljite nam poruku i brzo ćemo vam odgovoriti.

Not readable? Change text. captcha txt