Da li se budi tržište alternativnih investicionih fondova

 In Finansije

Zakon o alternativniim investicionim fondovima u Srbiji donet je oktobra 2019. godine i stupio je na snagu pre godinu dana – aprila 2020. godine. Pri tome, deo odredbi koji se odnosi na male investitore počeo je sa primenom od početka ove godine.

Da li će Telekom podstaći tržište alternativnih investicionih fondova

Iako je stupanje na snagu bilo u vreme pandemije, ni nakon prestanka vanrednog stanja nije zabeležen značajniji pomak u osnivanju ove vrste investicionih fondova, niti relevantna aktivnost u investiranju iz njih u domaću privredu.

Nedavno je Telekom Srbija najavio da će do juna osnovati prvi veći venčer fond, sa početnim kapitalom od 25 miliona evra u pet godina. Fond će ulagati od 50.000 do 100.000 evra po startapu a imaće profesionalni menadžment u zasebno osnovanoj kompaniji. Prema planu, osim u Srbiji, venčer fond Telekoma biće prisutan i u drugim zemljama regiona.

Razlika između „redovnih“ i alternativnih investicionih fondova

Ključna razlika između investicionih i alternativnih investicionih fondova je u tome što su dobro poznati investicioni fondovi javni i otvoreni, najčešće bankarski, dok su alternativni investicioni fondovi i otvoreni i zatvoreni, a po vrsti kapitala samo privatni.

I u pogledu redovnih investicionih fondova ne cvetaju ruže na tržištu Srbije – posluje samo 19 fondova kojima upravlja samo 6 privrednih društava. Otuda, izgleda da su razlozi za donošenje zakona o alternativnim fondovima više politički, zbog harmonizacije sa EU sistemom, nego zbog tržišne potrebe. Ovo stoga što se npr. odredbe pomenutog zakona koje se tiču prekograničnog poslovanja društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima i prenošenje depozitarnih operacija odlažu sa primenom do pristupanja Srbije Evropskoj Uniji.

Da li će se privatnim investicionim fondovima razviti tržište kapitala

Drugi glavni razlog donošenja zakona o alternativnim investicionim fondovima je regulisanje tržišta kapitala u Srbiji, koje je i pre uvođenja instituta alternativnih investicionih fondova, bilo malo i bez veće nade da će krenuti da se razvija. Ipak, Zakon definiše da je alternativni investicioni fond onaj koji prikuplja “sredstva od investitora u cilju daljeg ulaganja u skladu sa utvrđenom politikom i u korist tih investitora”.

Fond treba da reguliše i politiku upravljanja rizikom i likvidnošću, politiku naknada, pravila procene, delegiranje poslovnih procesa, na kraju i depozitarne aktivnosti i odgovornosti. Društvo koje upravlja alternativnim investicionim fondom dužno je da godišnje objavljuje strateški plan za ulaganje fonda i ciljeve fonda. Osim banaka koje su tradicionalno najveći investitori, kod alternativnih investicionih fondova javljaju se i drugi, pod uslovom da ulože propisani minimum, koji je u proseku 50.000 evra.

Otvoreni i zatvoreni alternativni investicioni fondovi

Po zakonu postoje otvoreni i zatvoreni alternativni investicioni fondovi. Otvoreni su u formi zasebne imovine i nemaju svojstvo pravnog lica i nju organizuje i njome upravlja društvo za upravljanje.  S druge strane, zatvoreni alternativni investicioni fond može takođe biti imovina bez pravnog lica i može biti pravno lice koje je osnovano od društva za upravljanje fondom.

Može biti i treći oblik – pravno lice sa internim upravljanjem, pa samo upravlja sopstvenom imovinom. Poslovanje ovih fondova regulišu Komisija za hartije od vrednosti i Narodna banka Srbije.

Ključna razlika koja se javlja kod alternativnih investicionih fondova je što su oni pre svega fondovi svežeg novca, a ne namenjeni trgovinom hartijama od vrednosti i depozitima, koji su uglavnom u domenu redovnih investicionih fondova. Druga njihova odlika je da nisu regulisani osiguranjem depozita, već su prepušteni opštem riziku investicije u koju se ulaže.

Kome su zanimljivi alternativni investicioni fondovi

Alternativni investicioni fondovi su zanimljivi malom i mikro biznisu koji uglavnom posluje u domenu informacionih tehnologija a nema pristup redovnom kreditiranju i finansiranju zbog nedostatka kreditne sposobnosti. Naime, njihovo poslovanje je projektno a projektni ciklus razvoja IT proizvoda traje minimum godinu dana.

Startapima, dakle, najviše odgovara finansiranje iz ove vrste fondova jer je u pitanju ulaganje u inovacije koje imaju visoku očekivanu dobit. Biotehnološke kompanije su najčešće na drugom mestu, ali fondovi mogu imati ciljana ulaganja, npr. u nekretnine.

Tri su osnovna vida pojavnog kapitala koji se ulaže u ove alternativne investicione fondove. Zajedničko za sva tri je da ovi fondovi ulažu u projekte i biznise sa većom stopom povrata investicije, ali sa rizikom da investicija propadne sa samim biznisom ili transakcijom u koje se na ovaj način investira odnosno finansira.

Koje su vrste alternativnih investicionih fondova

Venčer  kapital (venture capital) je najjednostavnije opisano – rizični kapital i najčešći oblik alternativnog investicionog fonda. Rizični kapital je oblik finansiranja privatnog kapitala koji pružaju kompanije rizičnog kapitala ili fondovi za startap, ranu fazu i kompanije u nastajanju, za koje se smatra da imaju visok potencijal rasta ili koji su pokazali visok rast. Venčer fondovi su jedan od oblika fondova privatnog kapitala (private equity funds). Ovaj fond se takođe može i pojaviti u fazi daljeg razvoja biznisa, odnosno njegove ekspanzije.

Fondovi  privatnog kapitala (private equity) su nejavni tj alternativni investicioni fondovi koji kupuju i trguju kompanijama u restrukturiranju koje nisu javno objavljene i kojima se ne trguje na berzi. Kompanije se kupuju akvizicijom, potom se restrukturiraju i dalje prodaju zainteresovanim ulagačima. Njihova potkategorija mogu biti prethodno pomenuti venčer kapital fondovi.

Hedž fondovi (hedge funds)  ili fondovi smanjivanja rizika (nazvani hedžovanje) su posebna vrsta investicionog fonda za ograničen broj ulagača sa širokim spektrom investicionih i kupoprodajnih aktivnosti.

Hedž fondovi su još daleko

Hedž fondovi nude priliku za ostvarivanje visokih prinosa uz visok rizik, i to trgovinom na berzi kroz tzv šortovanje odnosno zauzimanje kratkih pozicija na berzi, za ulaganja za koja postoji procena da imaju značajan prinos. Šortovanje je finansijski proces kroz koji pozajmljujemo hartiju od vrednosti da bismo je prodali, a zatim, nakon što cena padne, kupimo je i vratimo onome od koga je pozajmljena.

Članovi hedž fonda plaćaju članarinu investicionom menadžeru fonda. On potom ulaže novac u derivate kao što su fjučersi, svop, forvardi i opcije a to su vrste finansijskih transakcija koje su regulisane posebnim zakonom. Hedž fondovi su fondovi bogatih investitora, gde je prag za ulaz u finansiranje najčešće u stotinama hiljada dolara. Ovaj fond je tipičan za američko tržište a i najveći svetski hedž fondovi su upravo američki, na prvom mestu fond Džordža Soroša. Hedž fondovi su još daleko od delovanja u Srbiji, pre svega zato što je za njihov razvoj potrebno razvijeno berzansko tržište a kod nas je ono i dalje minorno.

Kao oblik alternativnog investicionog fonda su i tri vrste kraudinvestinga, tj. ulaganja kroz zajam, kroz pretplatu i kvotu prinosa investicije.

Tokom prošle godine pokrenuta je i prva kraudinvesting platforma u Srbiji, Ventu.rs.

Podelite ovaj sadržaj sa prijateljima.

Recommended Posts

Leave a Comment

Kontaktirajte nas

Nismo trenutno tu. Pošaljite nam poruku i brzo ćemo vam odgovoriti.

Not readable? Change text. captcha txt