Bitkoin je pao ispod 10.000 dolara – šta su razlozi i kakve su perspektive

 In Bankarstvo, Finansije, Inovacije, Kriptovalute

Prema magazinu Forbes, postoji šest objašnjenja zašto je bitkoin pao sa oko 20.000 dolara koliko je vredeo polovinom decembra prošle godine na prvobitnih 11.500 dolara krajem decembra da bi početak ove godine započeo sa kursom manjim od 14.000 dolara. Ukupno tržište ovom kriptovalutom sada vredi 540 milijardi dolara, a držalo je u novembru 2017. godine 617 milijardi dolara kapitala. Ovde navodimo 6 razloga pada vrednosti bitkoina, ali dodajemo i svoje opservacije.

  1. Kraj godine je ciklus trošenja

Sve valute padaju krajem godine, jer je to vreme izobilja i trošenja, a pošto se pretpostavlja da je dobar deo učesnika u trgovini bitkoinima iz redova finansijskih spekulanata, to je razumljivo da ova vrsta investitora krajem godine prodaje kupljeno tokom godine.

2. Najava nove verzije Bitkoina – Bitcoin Cash

Coinbay, najveća svetska menjačnica Bitkoina bila je najavila da će uvesti novu vrstu valute – Bitcoin cash, ali je trgovanje odmah zaustavljeno jer se sumnjalo da insajderi imaju pristup informacijama o trgovanju. To je odmah oborilo trgovinu bitkoinom.

3. Pojava alternativnih valuta – tzv. altoina. Neki investitori su najavili da će više ulagati u Cardano, Tron i sl. valute. To je izazvalo potres tržišta bitkoina, a potom i ukupnog tržišta alternativnih valuta.

4. Kitovi su se pokrenuli. Grupa velikih investitora za koje se pretpostavlja da su vlasnici 40 odsto bitkoina, po pretpostavci nekih analitičkih centara, npr Blumberga, rešila je u međusobnom dogovoru da intenzivno međusobno trguje kako bi veštački naduvala vrednost bitkoina, a potom su ih tako naduvane po vrednosti prodali, čime su automatski doveli i do pada potražnje.

5. Naglo trgovanje bitkoinima i altkoinima u Južnoj Koreji i hakovanje od strane Severne Koreje. Tokom novembra ogroman broj Južnokorejanaca je trgovao bitkoinima, sve dok najveća menjačnica u Južnoj Koreji nije zatvorena, jer se sumnjalo da su hakeri iz Severne Koreje provalili i zaplenili 17 odsto vrednosti bitkoina na tržištu te zemlje. Time je palo poverenje i trgovina u dobrom delu Azije.

6. Bitkoin je stvarno bio balon. Ovaj uzrok je najmanje moguć, s obzirom da je Bitkoin i ranije imao padove, ali se potom munjevito dizao. S obzirom na činjenicu da je tek par miliona ljudi uključeno u trgovinu ovom kriptovalutom, to je njen potencijal i dalje ogroman.

U 2017. godini ova kriptovaluta je skočila 1.800%, ali takav rast se ne predviđa ove godine.

Teze da je bitkoin virtuelna valuta i da nije siguran kao postojeće priznate valute – sigurno nije održiva. Prvo, danas su sve svetske valute manje-više virtuelne jer iza njih ne stoji ni ekvivalent u zlatu, niti u robi ili nečemu drugom. Centralne banke mogu da utiču na kurs valute u odnosu na drugu, i da joj veštački podižu i smanjuju vrednost a veliki igrači zarađuju na dnevnom nivou trgovinom devizama, čime takođe čine veštačke oscilacije vrednosti neke valute. Drugo, na vrednost valute utiče i prodaja tzv hartija od vrednosti, koje su se tek pokazale kao špekulantske. Kriza 2008. godine je i nastala kada su velike banke i hipotekarni fondovi prodavali derivate nenaplativih kredita kao vrhunske AAA vrednosne papire. Poverioci su time izgubili hiljade milijardi dolara, niko nije odgovarao, a gubitak su nadomestili državni fondovi, čime je teret rizika prebačen na obične građane. Bitkoin, naravno, može biti veštački naduvavan na jednostavan način da dva učesnika jedan drugom mogu prodavati beskonačno i time dizati vrednost sve dok ne uvuku druge da isto tako rade i time veštački stvore potražnju. Ipak, rizik je daleko manji nego kod trgovine zvaničnim valutama i više je fer, jer sigurno gubitak neće prevaliti na javne fondove, već svaki učesnik bitkoin trgovine sam snosi svoje gubitke.

Velike svetske finansijske institucije još ne znaju da li da se usprotive kriptovalutama ili da se podrže investiranje u njih, o čemu se raspravljalo i na ovogodišnjem Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

Pošto je tržište trgovine kriptovalutama veliko, otuda finansijske institucije više ne mogu da ignorišu njihov značaj. Čak je i izvršni direktor „JP Morgan“, jedan od najglasnijih protivnika kriptovaluta, nedavno izjavio da „žali što je bitkoin nazvao prevarom“.

Protivnici kriptovaluta ističu da kod trgovine kriptovaluta ne postoji kontrolno telo koje se nalazi između dve strane u procesu kupovine. Zagovornici kriptovaluta odgovaraju da berze i veliki finansijski igrači imaju upravo zbog toga neprijateljski stav prema kriptovalutama, jer gube deo kolača. Takođe, protivnici dodaju da se preko kriptovaluta može oprati prljav novac, na šta im zagovornici odgovaraju da se novac itekako pere preko postojećih banaka.
Tu je i argument da je kripto-imovina teška za procenu, precenjena, neefikasna i praćena nerazumevanjem kao i da nije prihvatljiva kod vrednovanja finansijskog zdravlja klijenta koji je trgovao kriptovalutama jer je nemoguće trasirati poreklo novca.
Ipak, neke firme, umesto izdavanja akcija, do finansijskih sredstava dolaze putem ICO (Initial Coin Offering), izdavanjem kriptovalute. U svakom slučaju uticaj trgovine kriptovalutama će rasti i u narednoj dekadi, a položaj tradicionalnih finansijskih institucija je već sada ozbiljno uzdrman.
Virtuelni institut / Financial Times / Forbes / Alchemist
Objavljeno 1. februara 2018.

Podelite ovaj sadržaj sa prijateljima.

Recent Posts

Leave a Comment

Kontaktirajte nas

Nismo trenutno tu. Pošaljite nam poruku i brzo ćemo vam odgovoriti.

Not readable? Change text. captcha txt