Tri mentalna stava koja preduzetnika vode u propast
Konsultantski rad sa ljudima u biznisu pokazao je da velikom broju njih nedostaje inicijativa da stvari odgovorno i potpuno uzmu u svoje ruke, a nedostaje im i usmernost i fokus na izvršenje zadataka (ne samo na kreativno sanjarenje), hrabrost da prihvate promene, uhvate se u koštac sa njima i izgrade otpornost i fleksibilnost u neizvesnim i promenjivim uslovima tržišta. Ovo su manje-više, poznate prepreke sa kojima se ljudi u biznisu suočavaju. Moglo bi se reći da za ovakav odnos prema poslu i poslovnom okruženju nije presudno da li je čovek iskusan ili početnik. Govorimo o mentalnom stavu koji ne zavisi toliko od iskustva, koliko od shvatanja sveta i sebe u tom i takvom svetu.
Iako je neuspeh odlična prilika za razvoj, jer radi se samo o tome da je potrebno sagledati situaciju na pravi način, ljudi u neuspešnim situacijama uglavnom očajavaju. Onih koji izvuku pouku i nauče lekciju je malo, i zato greške uglavnom ponavljaju. Neki zaista i uspeju da se pomere iz klopke neuspešnih pokušaja i takvi se uglavnom dobro postavljaju i daju dobre odgovore na neka od sledećih pitanja:
- Šta sam hteo-la da ostvarim?
- Šta sam do sad ostvario-la?
- Koje sam povratne informacije kroz ovo iskustvo stekao-la?
- Šta sam iz njih naučio-la?
- Kako mogu pametno (pozitivno) da iskoristim to što sam do sada naučio-la?
- Kako ću meriti buduća napredovanja /uspeh?
Slabo edukovani u pogledu savremenih marketinških znanja, preduzetnici i vlasnici malog biznisa u Srbiji uglavnom zbunjeno, sa nepoverenjem i uz mnogo ograđivanja reaguju na povratnu informaciju o njihovom proizvodu. Nisu pošli od uverenja da je povratna informacija dragoceni dar koji jedan preduzetnik može dobiti od svojih potencijalnih kupaca. Zato je ovo uverenje o važnosti povratne informacije na raznim nivoima (ličnom – od saradnika, prijatelja o nama, poslovnom – od kupaca o našem proizvodu i poslovanju, koncepcijskom – svaki neuspeh je povratna informacija, i zapravo, dragocena prilika za razvoj).
Proučavajući obrasce mišljenja i komunikacije uočavaju se određene “greške u mišljenju” i to su tri fatalna mentalna stava koja svaki biznis mogu dovesti do propasti:
- Generalizacije (preterano uopštavanje)
o Primer: Jedan potencijalni saradnik nije zainteresovan. Zaključak: svi su oni isti, njih ovo ne interesuje.
2. Selektivno brisanje (fokus na jedan, svedeni, aspekt situacije dok se ostali aspekti zanemaruju, brišu).
o Primer: U toku razgovora izgovorio je primedbu na naš proizvod. Garant smo uprskali i nećemo uspeti da prodamo… (A šta je sa ostatkom toka razgovora?!)
3. Apsoluti (obrasci apsolutnih nemogućnosti ili ”moranja”)
o Primer: Nema šanse da se to desi… Ja to ne mogu… Ja to moram… Neću da menjam proizvod za koji sam emotivno vezan-a…
Ovo su samo neki primeri grešaka u mišljenju, ili emotivnog razmišljanja, koji odgovaraju stanju viđenom među populacijom preduzetnika i vlasnika malih biznisa u Srbiji.
Takvim pogrešnim razmišljanjem (nećemo ulaziti u psihološke razloge ove pojave) ukidamo sebi mnoge mogućnosti, smanjujemo samouverenost i odričemo ličnu odgovornost u datim situacijama. Nema boljeg recepta za nazadovanje. Nasuprot tome, potpuno preuzimanje odgovornosti za dešavanja u našem životu je ključ da se razvijemo kao odrasla ličnost, sposobna da se uspešno nosi sa izazovima preduzetničkog posla. Kako se prepoznaje preuzimanje odgovornosti? Tako što čujete preduzetnika da kaže:
- Nisam pozvao dovoljno ljudi, zato nemam veliku mrežu kontakata. Umesto: Ljudi nisu zainteresovani.
- Nisam krenuo na vreme. Umesto: nemoguća je gužva, svi kasne.
- Nisam bio dovoljno uporan da zakažem taj sastanak. Umesto: do njega se ne može doći.
Ovo, naravno, nije ni malo lako, ali početno uverenje da je nešto uopšte moguće je veliki prvi korak.
M. D – A.M.Đ
Objavljeno 2. novembra 2017.
#Biznis2020
