Šta je vrednije: materijalno ili nematerijalno ili Kako vrednovati ulaganja u zajedničkoj firmi
Današnji poslovi podrazumevaju mnogo zainteresovanih strana i veoma je retko da se desi da je samo jedna osoba uključena u pokretanje posla i njegovo vođenje. Možemo, štaviše, reći da ako je to slučaj, takvi poslovi nemaju mnogo izgleda da uspeju. Prvo, ne postoji sveznajuća osoba koja može pokriti svih 360 stepeni poslovanja, ali još važnije – nije često da jedna osoba finansira pokretanje biznisa iz sopstvenih izvora i da računa da će to doveka raditi. Otuda, novi biznis danas najčešće je zajednički poduhvat. Trebaju nam finansijeri i kompetentni ljudi. Prilike isto stoje, samo još upitnije, kod porodičnog biznisa, mada su tu stvari malo rigidnije, jer vezivno tkivo takvog biznisa je najpre solidarnost zbog zajedničke sudbine.
Kako pokretanje novog biznisa najčešće bude u praksi? Jedna osoba ima viziju šta želi da radi i kako da to postigne i onda tu ideju podeli sa prijateljima i poznanicima sa kojima najpre proveri ideju, a potom i prodiskutuje da li imaju zajedničkih interesa. Bazični savet za sve koji hoće da pokrenu posao, dakle, jeste – pronađite zainteresovane za započinjanje posla. Potom, slede dva pitanja koja bi svako od nas trebalo da postavi sebi. Prvo je: imajući u vidu moje ključne snage ili vrline, šta bih ja najbolje mogao da radim u toj firmi? Ili obrnuto – ako imam u vidu čime će se ovo preduzeće baviti, šta bi bila moja ključna snaga da bih uspehu tog biznisa mogao da doprinesem? Drugo pitanje je: koji ljudi okupljeni u ovoj firmi bi najviše vrednovali ovo što je moja snaga i vide svoju snagu u mojoj i moju u njihovoj? Iz prvog pitanja dobijamo odgovor po čemu smo najbolji kada je u pitanju novopokrenuta inicijativa, dok nam drugo pitanje sugeriše koje osobe su po prirodi naših veština najupućenije na nas, kao i mi na njih. Iz drugog pitanja, s jedne strane proizilazi odgovor na dilemu ne samo ko su mi najbolji saveznici, nego sa kojim osobama ću najpre napraviti lanac vrednosti jer udruživanje u biznis jeste na kraju krajeva udruživanje sa ljudima. Zato druga dilema ima dve strane, kompleksna je i potrebno je osim analitičkog mišljenja da imamo i emocionalnu inteligenciju. Na kraju je važno reći da nije bez značaja ako se sve ove analize potom urade u grupi, kada su svi okupljeni i kada se prodiskutuje i time kod drugih proveri slika koju imamo o sebi.
Više ljudi koji pokreću jedan biznis može imati dva glavna pristupa u uređenju međusobnih odnosa: da na samom početku odrede udele, srazmerno osnivačkim ulozima, ili da se dogovore da će meriti i potencijalni doprinos, osim novčano izmerenog početnog uloga u zajedničku firmu. Taj potencijal upravo se određuje u odnosu na lične kvalitete o kojima smo na početku promislili, jer nešto može vredeti tek u budućem razvoju firme.
Evo nekih aršina koji mogu pomoći u proceni veličine doprinosa nematerijalnih uloga, prema potencijalu koji svaka ta vrednost ima u savremenom poslovanju:
- Početna ideja za biznis. Obično je ima onaj ko je pozvao ostale i sa njima podelio ideju i ko vidi sebe da će da vodi firmu. Iako je opšti utisak da onaj ko ima ideju i treba da vodi firmu, taj stav je pogrešan. Može da vodi, ako ima menadžerskih i liderskih potencijala, a ne zbog toga što je začetnik ideje. Čovek koji ima dobre ideje nije samim tim i dobar rukovodilac timom ili dobar upravljač operativnim i strateškim procesima u preduzeću. Zato, početna ideja za biznis nosi samo 5 odsto ukupne vrednosti firme. U praksi, toj ideji doprinosiće i drugi članovi tima, to treba imati u vidu. Poslovna ideja je tek potencijal, gruba je i neodređena, i na samom početku nema nikakvu opipljivu vrednost.
- Član tima koji ima dobar socijalni kapital. Njegov nematerijalni značaj za firmu je veći od vlasnika ideje za biznis. Čovek koji ima dobre društvene veze, umrežen je u brojne krugove, poznaje finansijere, donosioce odluka, lobiste i ljude na položajima doprinosi u startu puno uspehu firme i njegov procenjeni udeo čini minimum od 5 do 7 odsto. Ako poznaje investitore, njegov početni nematerijalni ulog čini 10 procenata. Ako već na startu uspe da obezbedi brzo finansiranje i skrati period pokretanja, može da, bez obzira na novčane uloge u osnivačkom kapitalu, računa na petinu vrednosti biznisa, dakle čitavih 20 procenata zbog svog socijalnog kapitala plus udeo u donetim novčanim sredstvima kojima se uvećava kapital firme.
- Poznavanje finansija i računovodstva i vođenje ovih poslova. Zavisno od delokruga poznavanja računovodstva, poreskog sistema i slično procenjen udeo se može kretati od 5 do 12 odsto.
- IT poslovanje/razvoj aplikacija, UX dizajn. S obzirom na sve veći značaj digitalne ekonomije, programiranje i kompjuterska znanja dolaziće do značajnog izražaja, otuda se udeli osoba koje ovim doprinose biznisu idu od 15 do 30 odsto, a ako je biznis u potpunosti digitalan, tj. pokrenut je da prodaje digitalne proizvode, onda udeo ne može biti manji od 65 procenata.
- Grafički i veb dizajn. Ove usluge se sve više autsorsuju, otuda znanje/veštine moraju biti potpune ako su već unutar firme i tada jedna osoba može da zahvati do 10 procenata udela. Ako je znanje manje i sporadično, onda ne vredi mnogo, maksimalno 2-3 procenta. Više vredi kreator veb sadržaja, koji kreira kontent marketing pišući blog članke i upravljajući nalozima na socijalnim mrežama.
Pri izračunavanju vrednosti nematerijalnog ulaganja u biznis uvek bi trebalo da pođemo od toga da li je vrlina kojom raspolažemo retka ili česta, pa da li se njenim gubljenjem, tj. odlaskom te osobe iz zajedničkog biznisa, stvara nenadoknadiv gubitak. Iz ovoga možemo zaključiti da se dizajniranje i upravljanje marketingom sadržaja može autsorsovati, kao i finansijsko upravljanje (o knjigovodstvu da ne govorimo), što implicira da bi eventualno napuštanje računovođe, dizajnera, blogera biznis entiteta bio nadoknadiv gubitak. Vrlo veliki gubitak, međutim, bio bi onih osoba koje su veoma iskusne u industriji u kojoj poslujemo, koje imaju odlične društvene veze i poznanstva, onih koji donose sveže investicije, koje su verzirane u internet i softverskom okruženju, kao i onih članova tima koji imaju svojevrsni inovativni entuzijazam, jer je od vitalne važnosti za prvu fazu razvoja biznisa.
Kod novčanih ulaganja stvari su veoma jasne i merljive – unosimo novac, opremu, materijalna sredstva, patente, prava i to se sve da kvantifikovati. Ipak, osim toga, treba primeniti i model procene nematerijalnih ulaganja i nematerijalnih vrednosti (nematerijalna ulaganja su računovodstvena kategorija, zato ističemo značaj nematerijalnih vrednosti kojima smo posvetili ovaj tekst). Vrednosti koje nisu materijalne, a koje smo ovde ukratko opisali pre ili kasnije moraju postati materijalne, jer od talenta koji se ne dokaže niko nema koristi. Zato su ove vrednosti ipak po svojoj prirodi monetarne. Nijedna firma ne može raditi bez novca, zato se najviše mora meriti novčana vrednost, ovde viđena u nekoliko dimenzija: a) kroz direktno donošenje odnosno stvaranje finansijskog kapitala, b) u stvaranju što veće raznovrsnosti izvora tog kapitala (u raznim oblicima, od finansijskih derivata do industrijskih žigova i tržišnih prava) i c) uvremenjena, gde je merilo da li su investicije što pre došle i u tome koliko će dugo potrajati, tj. da li postoji mogućnost da što duže traju.
Tačno određivanje vrednosti udela u kompaniji kroz nematerijalna ulaganja, koja su računovodstvena vrednost, i nematerijalne vrednosti koji su potencijal za kapitalizaciju, razlikuje se od slučaja do slučaja odnosno od industrije do industrije u kojoj se biznis začinje. Živimo u doba velikih mogućnosti ali i velike propasti u kojem tek manje od 10 odsto osnovanih firmi će ugledati dobre horizonte razvoja na tržištu i povratiti uloženo svojim pokretačima. Pre ili kasnije, ceo poduhvat ćemo meriti u vremenu i novcu koji smo izgubili ili, pak, u novcu koji smo zaradili da kupimo sebi buduće vreme koje ćemo provesti u dokolici i ljubavi prema svetu koji volimo, ne u borbi da preživimo. U toj jednačini nalazi se i odgovor na ključnu dilemu da li je vrednije materijalno ili nematerijalno.
A.M.Đ.
Objavljeno 14. septembra 2017.
#Biznis2020
