10 vrlina dobrog biznismena koje će se zauvek isplatiti

Bilo da ste preduzetnik/preduzetnica, tj. da ste pokrenuli svoj mali ili mikro biznis, ili ste poslovna osoba koja radi za drugoga, postoje vrline ili vrednosti koje se traže u svakom poslu i u radu sa ljudima, pa je preporuka da ih što pre steknete, da ih se pridržavate i da ih negujete sve dok ne postanu sastavni deo vašeg karaktera. Ljudi se menjaju i mogu se menjati – to bi trebalo da bude osnovno načelo kojeg ćete se pridržavati ukoliko zaista hoćete da ovladate ovim setom. Drugi princip je da prihvatite da ćete učiti – ne do penzije, već do kraja života, s obzirom da stručnjaci kažu da će ljudi raditi dokle god budu mogli, pa da penzija kao doba mirovanja, zaista neće postojati. Bićemo ograničeni samo našim sposobnostima, ne da li imamo 70 ili 35 godina.

Vrline za sva vremena su ove i među njima ne postoji hijerarhija:

1. Slušanje. Puno ljudi sebe smatra dobrim slušačem sagovornika. U jednom istraživanju koje je obuhvatilo 8.000 ljudi, gotovo 7.700 njih je označilo sebe kao osobu koja pažljivo sluša sagovornika. Test pažnje, međutim, nije prošlo više od 6.000 ljudi. Oni su možda i hteli da slušaju drugog, ali se ispostavilo da su vrlo često umesto toga razmišljali šta će reći nakon što osoba završi.  Zašto je slušanje važno? Ne samo zbog toga što je važno da zaista čujemo osobu i saslušamo šta sve hoće da nam kaže, već je slušanje svojevrstan oblik emocionalne inteligencije. Ako osobu slušamo dok priča, onda smo pažljivi i oko emocija koje pokazuje i možemo bolje razumeti njene potrebe i motive. Ako je ne slušamo pažljivo, vrlo je moguće da već imamo predubeđenje o toj osobi, ili smo na putu da ga steknemo. Stereotipi vode u negaciju drugog. Neslušanje ne vodi ničemu.
2. Traženje pomoći. Pomoć svakom treba, bilo da je dobro potkovan ili potpuni amater, bilo da je apsolutni početnik ili veteran u poslu. Nema sveznajućih i svemogućih ljudi i ne postoje modeli situacija koje se ponavljaju pa već znamo kako ćemo se ponašati iz prethodnog iskustva. Veliki broj slučajeva može da nam bude poznat, ali život i poslovne relacije mogu biti itekako komplikovani i nepoznati. Otuda, valja znati domete sopstvenih moći i snaga. Šta nam je činiti? Trebalo bi da uradimo najpre ono što su nas poučili još stari Grci kroz maksimu Gnothi seauton iliti Spoznaj samog sebe. Kad dobro sebe upoznaš, do tačke potpune iskrenosti i samouvida, onda ćeš znati šta možeš, a šta ne. Ono što ne možeš i ne znaš, prepusti drugom. Otuda bi trebalo da važi ova filozofija: Znam da znam ili Znam da ne znam ali znam ko zna. Ako neko ne zna a misli da zna, kloni ga se, kaže jedna druga stara mudrost.
3. Reći Ne. Puno je istraživanja rađeno i sva govore ovo – ko ne ume da kaže Ne, pod većim je stresom, izgoreće na poslu i biće u depresiji. Umeti reći Ne poslodavcu, kupcu, poslovnom partneru ili kolegi predstavlja veliko iskušenje. Ako imate razloga da kažete Ne, recite ga, vodeći računa o emocijama i interesima druge osobe. Najbolje bi bilo kada biste rekli Ne na način da ono bude samo naglašeno sadašnje neprihvatanje, u ovom trenutku, dakle, ne za sva vremena. Predložite drugoj strani kako to Ne da postane Da u budućnosti, tj. kako da se stvari postave da biste dali pristanak. Ako ipak hoćete da pošaljete poruku da je to jedno večno Ne, onda govorite o tome iz ugla svojih ograničenja, a ne iz ugla da su zahtevi ili predlozi druge strane nemogući.
4. OdĆutanje. Ova vrlina je deo vrline koja se zove Strpljenje. Zapravo, strpljenje se najbolje iskazuje kroz ćutanje, čekanje, nanovo promišljanje. Strpen-spašen je stara izreka. Odćutite kad ste besni, kad u vama tinja nezadovoljstvo ili baš poželite da se raspravljate sa kolegom, šefom ili kupcem. Konflikt nije nikad ništa dobro doneo. I ako ste rešili da zauvek zalupite vrata za sobom uz besne poruke, jednog dana ćete se osvrnuti na to i biće vam žao što niste otišli dostojanstvenije. Ćutanje treba primeniti i kada ne znate i kada niste sigurni da li je vreme da nešto kažete. Ako niste sigurni, a imate dobru intuiciju, onda pričekajte dok ne sazri. Karakter treba da je jači od temperamenta. Ćutati treba i u stvarima koje vas se ne tiču, kao i kada ne biste da pokažete otvoreno neslaganje sa nečijim stavom. Lideri bi trebalo da više ćute nego govore, da pokažu umesto da traže. Lider koji ćuti i pokazuje primerom kako, jeste onaj koga slede. A naročito je snažan kada ćuteći pruži novu šansu, jer prećuti očiglednu grešku i umesto prekora – pruži podstrek za bolji rad ubuduće. Ima razlike između Odćutati i Ćutati.
5. Preduzimljivost. To znači pokretati inicijative, ne čekati već ići u susret promenama. Ovo je jedna od ključnih osobina preduzetnika. Zato se i zove preduzetnik jer preduzima inicijativu. Kao i lider, odnosno menadžer koji bi trebalo da pokazuju osobine da ne čase ni časa već da pre svega hvataju prilike. Međutim, i ako niste na rukovodećoj poziciji, možete preduzimati inicijative. Predlagati mere za unapređenje poslovanja, smanjenje troškova, povećanje zarade kompaniji… Ovo se zove Kaizen, kada inicijativa za dobre promene dolazi odozdo nagore. Dobra preduzmljivost nikad ne prolazi bez nagrade.
6. Pozitivan stav. I kada je teško naći motiv da se nastavi, treba misliti pozitivno i pozitivnost će doći. Ovo se može dokazati i na neurološkom polju. Primarni čovekov mozak, amigdala, zadužen je za osnovne životne funkcije, nagone i emocije straha, ljutnje, agresije… U evoluciji ljudske vrste ove momentalne reakcije su osiguravale opstanak. Kada smo zabrinuti amgidala je uključena, avaj, ona jedino što može da poruči ostatku mozga je Napadaj ili Uzmakni. Kada smo smireni, kada ne dopuštamo da se razdražimo, rastužimo ili raspemo u bilo kojoj drugoj emociji i predamo nagonima, nego zadržimo pozitivan stav, aktiviraćemo korteks, napredni deo mozga, koji je zadužen za napredne funkcije. Korteks će aktivirati kreativnost i inovaciju i naći će put iz naizgled bezizlazne situacije.
7. Upravljanje vremenom. Danas postoje čitavi kursevi kako da svoje obaveze podelite na bitne i hitne i da napravite plan kada šta radite. Razgraničite da li je ono što je vama hitno zapravo samo tuđe bitno, i da li se može odložiti. Kada naučite da ovim rukovodite, onda ćete npr. raditi bez prekida i kad čujete da je stigao mejl. Nećete ga proveriti dok ne dođe vreme za proveru. Po planu. Takođe, koristite pomodoro tehniku, ako vas ne drži mesto i mnogo više vam odgovara da radite kraće da biste bili efektniji. Vreme je zapravo jedino ono što nemate neograničeno. Već sledeći dan ste stariji, time sporiji i sa manje prilika nego juče. Zato upravljanje vremenom znači upravljanje životom.
8. Opreznost. I kada vam najbolje ide, ne kupujte ono što vam ne treba, jer ćete kad dođu loši dani, prodavati ono što vam treba. Ne stavljajte sva jaja u istu korpu, drugim rečima, uložite novac u više odvojenih projekata. Neki će propasti, neki će uspeti. Kod novih projekata primenite filozofiju Nikad nemoj probati obema nogama koliko je reka duboka.
9. Predviđanje. Stručno rečeno to se zove anticipacija. Nju imaju dobri šahisti. Šah je strateška igra. Dobar menadžer, preduzetnik, radnik trebalo bi najpre da predvidi ishod svojih postupaka, ne samo direktnih nastupajućih posledica, već i nuspojava i efekata koji će doći za neko vreme, a kao posledica naših radnji iz prošlosti. Lideri takođe umeju da predvide opšte događaje, kao padove i uspone na tržištu, uticaje tehnološkog doba, navika potrošača koje će se promeniti i slično. Kako se razvija anticipacija? Možda kombinacijom svih ovih 8 prethodno nabrojanih vrlina. Pride čitanjem i informisanjem. Punim razmišljanjem u osami, dugim i iscrpnim diskutovanjem sa drugima. Potom nakon svega, treba napraviti pauzu i ne raditi ništa. I konačni zaključak biće zreo.
10. Dobro spavanje. Što smo zaposleniji, stariji i iskusniji, dobar san će nam biti sve ređi. Napetiji smo i umorni, ne stižemo da se odmorimo zato što se borimo protiv nevolja ili zato što ne želimo da prekinemo dobar plodotvoran rad kojim smo izuzetno zadovoljni. Ili se suočavamo sa rokovima i izazovima donošenja odluka. U svemu tome, valja poslušati svoje telo i spavati u isto vreme i važnosti sna posvetiti punu pažnju. Uz ovo možemo dodati i potrebu za nekim sportom ili hobijem kao alatom za oslobađanje od stresa. Međutim, san je sublimacija. Dobar san regeneriše mozak i opušta mišiće, izbacuje toksine iz organizma i čini nas zdravim u našoj svakodnevnoj borbi sa svim našim izazovima.

A.M.Đ.

Objavljeno 12. septembra 2017.

#Biznis2020