Upravljanje ličnim vremenom: Pomodoro tehnika

 In Lični razvoj

Kad je reč o odlaganju obaveza, čini se da je to globalna pojava savremenog čoveka. Jednostavno, što je život lagodniji, a medijskih ometača pažnje sve više – pada fokus i raste potreba da se aktivnosti rasipaju na aktivnosti koje nisu ni hitne ni bitne. Dve su pojave rasipanja energije na ovaj način – jedna je odlaganje obaveza ili bolje rečeno zanemarivanje obaveza a sa svrhom da se ne bi ništa radilo, a druga je zanemarivanje obaveza na način da se radi nešto drugo, umesto onog što bi trebalo. Na osnovu ovoga, ima smisla priznati da se svaki čovek susreće sa potrebom da odgađa obaveze sve do poslednjeg momenta, drugim rečima – da ne radi ono što mu je napor a da radi ono što mu pričinjava zadovoljstvo i to kreiranjem endorfina i adrenalina kada se radi ono što je zadovoljstvo i uzbuđenje.

Jedna od često korišćenih tehnika za umanjenje efekata gubljenja fokusa jeste pomodoro tehnika. Pomodoro je italijanska reč za paradajz, a naziv tehnike je došao na osnovu prvog tajmera koji je autor ove tehnike koristio, tajmer je bio plastični i bio je u obliku paradajza. Tehnika je stara nekih četrdesetak godina i njen autor je Frančesko Sirilo. S obzirom na globalni fenomen izmeštanja aktivnosti iz željenog područja rada, autor pomodoro tehnike pruža savete i preko svog sajta. Zanimljivo je da ovaj Italijan potrebu da se beži od obaveza ne osuđuje, već se ovom ljudskom manom upravlja tako što se vreme rada deli na aktivnost i na pauzu.

Pomodoro preporučuje da kad se sedne da se nešto radi, taj rad nikako ne prekida narednih 25 minuta. Nakon toga, proglašava se pauza od 5 minuta. Posle ukupno 4 sesije rada tj. 2 sata angažovanosti pažnje, dozvoljena je pauza od pola sata. S obzirom da je pretpostavka da je upravljanje vremenom zapravo ovladavanje navikama, strogo se uzima da pauza mora trajati maksimalno 5 minuta, odnosno 30 minuta posle 4 sesije fokusiranosti. I ni minut duže. Ovo je načelno pravilo i tako ga treba uzeti. Reč je o tehničkom delu posla, nešto kao pravila igre, ali sad dajemo poentu na sadržinu. Kad god vam dođe da umesto da nešto uradite u pomodoro fazonu, tj. poželite da uradite nešto što nema prizvuk radne obaveze već dokolice, bilo bi umesno da naterate sebe da prokrastinaciju lečite prokrastinacijom. Naime, da biste izbegli da radite nešto isprazno umesto da uradite ono što ste planirali da bi trebalo da se uradi, odlučite se ipak da – ako već ne možete da to planirano uradite, onda uradite nešto drugo što bi se moralo uraditi sutra ili nekog narednog dana. Premestite obaveze u njihovim vremenima, to je ono što bi trebalo da uradite da biste razbili monotoniju i sačuvate pravilo pomodoro rada. Veoma je važno da se ne podlegne izuzecima, jer prvi izuzetak, tj odlaganje obaveza vodiće ka povlađivanju lenjosti i potrebi da se uživa umesto da se radi. Dakle, jednostavno zamenite jednu obavezu drugom, umesto da obavezu odgodite ili još gore – zanemarite. Naravno, ovo važi ako su obaveza koja menja i zamenjena obaveza u istom rangu hitno-bitno obaveze. Ne možete nikako menjati i zanemarivati hitne obaveze bitnim (dočim se bitne mogu i moraju zameniti sa hitnim).

Vremenom, samo korišćenje časovnika ili nekog tajmera da bi se merilo vreme u pomodoro pristupu postaje deplasirano. Kada osposobite sami svoj unutrašnji sat da za vas odredi intervale, na dobrom ste putu da pobedite ometanje pažnje drugim stvarima. Kad učinite da se sami budite na vreme i da spontano prekidate rad kad vam koncentracija padne nakon 25 minuta, onda ste uspeli da odgajite svoj magični vremenski paradajz.

Objavljeno 13. aprila 2018.

Podelite ovaj sadržaj sa prijateljima.

Recent Posts

Leave a Comment

Kontaktirajte nas

Nismo trenutno tu. Pošaljite nam poruku i brzo ćemo vam odgovoriti.

Not readable? Change text. captcha txt