Četiri ključna predviđanja o poslovima u doba veštačke inteligencije

 In Inovacije, Lični razvoj

Iako su prve prognoze stručnjaka o perspektivi zapošljavanja u doba veštačke inteligencije koje dolazi u narednoj dekadi, bile sumorne, sve je više stručnih odjeka koje daju drugačije viđenje budućnosti. Stefan Kasriel, jedan od izvršnih direktora Upworka, platforme za frilenserske poslove, ima i optimističke prognoze. On je nedavno za Svetski ekonomski forum napisao tekst u kojem iznosi svoja četiri ključna predviđanja. Njegova poruka je da, kako se radna snaga razvija, svet se mora osloboditi navika industrijske ere iz prošlosti.

  • Veštačka inteligencija će kreirati puno radnih mesta, ne nužno masovnu nezaposlenost, ali samo ako pametno upravljamo inovacijama

Vekovima je tehnologija izazivala strah kod ljudi da će postati suvišni i da će ih zameniti mašine. Ipak, mašine prave ljudi, zar ne. Ako će i budućnosti čovek ostati glavni faktor za proizvodnju mašina, automatizacija uopšte ne mora biti sumorna. Tačno je, kaže Kasriel, da će neka radna mesta nestati kao nepotrebna. Ali brojna zanimanja će biti veoma potrebna u sledećih tri decenije. Na primer, nestaće kancelarijski i administrativni poslovi, ali će porasti potreba za novozaposlenima u sektoru finansija i poslovnih operacija. Ljude u proizvodnji zameniće roboti, u to nema sumnje, ali sistemom organizacije rada robotima i za postavljanje automatizovane proizvodnje trebaju novi ljudi. Nove ekonomije tražiće i dalje dobre matematičare a broj potrebnih kvalifikovanih stručnjaka za kompjuterske sisteme biće ogroman. Novi dizajn gradova tražiće sve više inženjera i arhitekata. Takođe će porasti broj angažovanih radnika u industriji obrazovanja. Nestaće potreba za radnicima u umetnostima, zabavi, sportu, medijima, neće toliko trebati ni pravnika, jer će aplikacije raditi za nas. Ljudi će biti sve manje i u transportu, održavanju, izgradnji – uspešno će ih zameniti pametne mašine. Ako hoćemo da budemo precizni, neće nedostajati ljudi u ovim pomenutim oblastima, već uspešno obučenih i kvalifikovanih znalaca. Razlog je što znanje brzo zastareva i svet postaje sve ubrzaniji. Zato moramo adekvatno pripremiti ljude za mnoge dinamične poslove budućnosti.

  • Gradovi će se nadmetati za pamet

Kompanije Amazon je nedavno izašla sa planom da namerava da uloži 5 milijardi dolara u izgradnju drugog poslovnog centra i dobio je ponudu više od 200 gradova širom SAD da tu investiciju realizuju upravo kod njih. Uprave gradova su čak organizovale kampanje za pridobijanje pažnje menadžmenta, ali ih je sa istinom suočio gradonačelnik grada San Hoze u Kaliforniji. On je rekao da kompanije kao što su Amazon dolaze tamo gde su talenti, odnosno ljudi koji imaju znanja i veštine za rad u IT sektoru, a ne tamo gde su bolji lokacijski uslovi. Kasriel smatra da će ljudi živeti u gradovima po svom izboru, a ne onima koji su najbliži mestu gde rade. Gradovi po izboru radne snage budućnosti imaju određene „vibracije“ u tome što će ponuditi atraktivne životne mogućnosti u tehnološkim okruženjima.

  • Većina radne snage 2027. godine biće frilenseri

Danas više od trećine radne snage u SAD čine frilenseri, odnosno 36 odsto ili 57 miliona ljudi. Stalno zaposlenih danas je u Americi oko 103 miliona, dok je projekcija za 2027. godinu da će stalno zaposlenih biti 83,4 miliona a frilensera 86,5 miliona ljudi. Frilenseri će biti zapošljavani i od strane velikih kompanija, čak je trend da kompanije manje zapošljavaju za stalno, a da sve više poslova autsorsuju. Frilenseri su populacija koja se najbrže dodatno edukuje ili prekvalifikuje.

  • Obrazovanje će biti korenito promenjeno

Stara je teza da je obrazovni sistem današnjice potpuno neadekvatan za tržište rada. O tome su govorili mnogi stručnjaci za obrazovanje i razvoj ljudskih resursa, među kojima i najveći guru za obrazovanje, Ken Robinson. Današnji obrazovni profili uglavnom su zastareli još dok su na školovanju, jer se obrazovni sistemi i dalje drže na temeljima iz doba prve industrijske revolucije. Priprema ljudi za radna mesta budućnosti svakako povlači razbijanje postojećih obrazovnih sistema. Buduće škole počivaće na projektnom pristupu i neće više biti moguće da u mladosti npr ljudi odvojeno studiraju matematiku, ekonomiju i da imaju umetničku školu, a onda da uspešno rešavaju složene poslovne probleme danas. Potrebno je da se znanja integrišu i da budu relevantna za određene radne pozicije, jer će se radni zadaci raditi na projektnom principu. Ljudi će u budućnosti raditi po specifičnim projektima, a ne na određenim radnim mestima.

WEF/H100.Biz/A.Đ.

Objavljeno 14. decembra 2017.

Podelite ovaj sadržaj sa prijateljima.

Recommended Posts

Leave a Comment

Kontaktirajte nas

Nismo trenutno tu. Pošaljite nam poruku i brzo ćemo vam odgovoriti.

Not readable? Change text. captcha txt